ИиР 7 - Дигитална писменост

 

2.1 KOMUNIKACIJA IZMEĐU UREĐAJA U MREŽI

·       Za povezivanje računara u mreži potrebna je mrežna kartica i ruter.

·       Za izlazak na internet potrebni su modem i internet provajder.

·       Servisi na internetu su:

1.    elektronska pošta,

2.    www,…

·  Protokoli – skup pravila i postupaka koji se primenjuju u komunikaciji (prenosu podataka) između umreženih uređaja.

HTTPS (HTTP) – HyperText Transfer Protocol  - pri pregledanju veb sajtova, za prenos informacija).

SMTP – Simple Mail Transfer Protocol  - za komunikaciju elektronskom poštom.

FTP – File Transfer Protocol - za prenos fajlova (postavljanje, slanje, preuzimanje).

Svaki resurs  (slika, video, veb stranica) ima svoju jedinstvenu URL adresu.

URL – Uniform Resource Locator  ili veb adresa

  

Struktura URL adrese:

       Domen – skup podataka koji opisuje jedinstvenu celinu na internetu. Sastoji se od tri dela: naziv domena, ekstenzija (tip) domena i teritorijalna ekstenzija.

.gov – vlada

.edu – obrazovanje

.net, .com, .bigz – firme, preduzeća

.org – organizacije

 IP adresa (Internet Protocol Address) – numerička oznaka uređaja. Sastoji se od četiri niza brojeva odvojenih tačkama, npr.185.168.19.17.

 DNS (Domain Name System) – pretvaranje tekstualnih u numeričke oznake (domen u IP adrese) i obrnuto. DNS serveri – uređaji koji su zaduženi za izvršavanje ove usluge.

 

 2.2 HIPERTEKST I HIPERVEZA

 

·       Glavna karakteristika hiperteksta je proizvoljan redosled čitanja odnosno pregledanja sadržaja.

·       Hiperveza - ključni elementi u pravljenju hiperteksta.

·       Svaki sajt na vebu se sastoji od veb stranica koje su povezane hiperlinkovima (hipervezama ili kratko linkovima).

·       Veb stranice su hipermedijalni dokumenti, jer se pored hiperteksta nalaze slike, animacije, zvučni i video zapisi.

·       Linkovi na veb stranicama su obojeni i podvučeni plavom bojom.

·       Danas se linkovi nalaze i na slikama, ikonicama,...

·       Open link in new tab – otvaramo sadržaj na novoj stranici.

·        Otvaranje linkova u tekstualnom dokumentu (u Word-u)

biramo reč – Insert – Hyperlink – Address: upišemo tačnu URL adresu - OK

·       Otvaranje linkova u multimedijalnu prezentaciju (u Power Point-u)

Insert Hyperlink – Place in This Document – OK

 2.3 ELEKTRONSKA POŠTA

Elektronska pošta = e-pošta = e-mail je jedan od prvih servisa interneta.

 Google.com ® Gmail – je najpoznatiji i najpopularniji servis elektr. pošte na svetu.

                                      Adresa elekt. pošte se sastoji od:

nastavnicaJela@gmail.com

	·     Korisničko ime biramo kada pravimo nalog.   Sastoji se od slova, brojeva i tačke.         Mora biti jedinstveno.

 

 

 

Servisi na Google nalogu                                        

Rad sa elektronskom poštom na Gmail-u:

-         Primljene (engl. Inbox),

-         Sa zvezdicom,

-         Poslate (engl. Outbox),

-         Odložene

-         Nedovršene (engl. Draft),

-         …          

Nova poruka (New message)

To: _____________________________
(kome – adresa primaoca)           

Subject: _____________________
(naslov poruke)    

                                  

Opcije oblikovanja teksta (Formatting options):

                              boja slova, font, veličina,……                   

Priloži datoteke (Attach files):                               

  

2.4 SKLADIŠTA U OBLAKU
(engl. Cloud storage)

o   su mesta na internetu gde čuvaš svoje podatke.

o   Skladišta u oblaku  =  On-line skladišta  =  On-line diskovi

o  
Možemo im pristupiti u bilo koje vreme, s bilo kog uređaja povezanog na internet.

o   Operacije:

1.    ČUVANJE I UPRAVLJANJE FAJLOVIMA,

2.    DELJENJE FAJLOVA (Sharing),

3.    SARADNIČKI RAD.       

o  
Googlov nalog  -  Google disk ( Google drive)  je jedan od najpoznatijih skladišta u oblaku;  15 GB besplatnog memorisjkog kapaciteta;

Deljenje  i  saradnički rad na dokumentima

o  

Saradnja na izradi dokumenata – mora se prvo podeliti (Sharing).

 

 

ИиР - 8. разред - Рад са функцијама

У програму Excel постоји преко три стотине уграђених функција чија примена омогућава не само основну статистичку анализу, већ и аутоматску обраду података, која налази примену не само у математици, већ и у рачуноводству, инжењерским и другим наукама.

Основне и најчешће коришћене уграђене функције рачунају збир, аритметичку средину, број нумеричких података у опсегу, максимум или минимум. Користимо их тако што: селектујемо одређени распон ћелија у реду или колони, из одељка Editing, у оквиру менија Home, одаберемо одговарајућу функцију. 

За приказивање збира селектованих података користимо функцију SUM, за аритметичку средину функцију AVERAGE, за приказ броја ћелија у којима се налазе нумерички подаци COUNT NUMBERS, за приказ максималне или минималне вредности функције MAX или МIN.

Функције AVERAGE, COUNT, MAX, MIN припадају статистичким функцијама (категорија Statistical), док функција SUM као и функције за заокругљивање вредности броја ROUND или израчунавања корена броја SQRT припадају математичким функцијама (категорија Math & Trig). Након одабира жељене функције и клика на тастер OK отвара се нови прозор који у себи садржи поља за унос аргумената функције, као и објашњења за сваки од аргумент. Након уноса аргумената (1 ) одмах је видљив садржај ћелија (2) на које се аргумент односи.   Кликом на дугме OK потврђујемо одабир функције.

ЈОШ МНОГО ТОГА О ФОРМУЛАМА И ФУНКЦИЈАМА МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ СА ЛИНКА. 

ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБУ:

ЗАДАТАК 1:  Ако си раније креирао ову табелу код куће и сачувао, пронађи је, додај доле још један ред који се зове УКУПНО и уз помоћ функције за израчунавање збира сабери сваку колону.

Уколико немаш сачувану ову табелу, откуцај је, додај доле још један ред који се зове УКУПНО и уз помоћ функције за израчунавање збира сабери сваку колону.

ЗАДАТАК 2:  Ако си раније креирао ову табелу код куће и сачувао, пронађи је, уз помоћ функције за израчунавање максимума, израчунај најбољи резултат за сваког такмичара, а затим уз помоћ функције за израчунавање просека, израчунај просек за прво, друго и треће бацање.

Уколико немаш сачувану ову табелу, откуцај је, уз помоћ функције за израчунавање максимума, израчунај најбољи резултат за сваког такмичара, а затим уз помоћ функције за израчунавање просека, израчунај просек за прво, друго и треће бацање.

ЗАДАТАК 3: 

Визуелизација података

Визуелизацију података у програмима за табеларне прорачуне вршимо тако што креирамо графиконе. Графикон је динамички објекат, који програм за табеларне прорачуне креира на основу података које одаберемо. Дакле, графикон је сачињен на основу података и повезан је са њима. 

Графикон можемо да креирамо на основу:

• читаве табеле (селектујемо било коју ћелију у табели),

• означеног опсега података.

ЗАДАЦИ ЗА ВЕЖБУ:

На основу табела које смо радили креирајте графиконе! 

ЗАДАТАК 1: Откуцај табелу у Excel-у и на основу ње графикон по твојој жељи.

ТиТ - 8. разред - Рачунарски софтвери за симулацију рада електричних кола

 Да би разумели како функционишу струјна кола, могу се користити разни програми за симулацију рада струјних кола. Један од њих се налази на линку доле. Овај програм није потребно инсталирати већ директно на интернету цртате струјна кола. 

 PNET.COLORADO.EDU

ЗАДАЦИ:

1. Нацртај струјно коло сијалице са једнополним прекидачем

2. Нацртај струјно коло две сијалице са једнополним прекидачем - редна веза

3. Нацртај струјно коло две сијалице са једнополним прекидачем - паралелна веза

4.

Користећи Омов закон I=U/R израчунати вредност јачине електричне струје I=?A (ампера), ако је вредност електричног напона U= 9 V (волти), а електричне отпорности R = 100Ω. 

Покренути PHET симулацију и креирати исто струјно коло са овим параметрима

Користећи амперметар у симулацији, проверити вредност јачине струје и упореди са резултатом добијеним рачунским путем

ИиР 6 - Дигитална писменост

 

2.1 Рачунарске мреже, интернет,
протоколи  и адресе

РАЧУНАРСКА МРЕЖА је назив за групу независних рачунара који су међусобно повезани тако да комуницирају један са другим и да у тој комуникацији размењују информације и деле ресурсе.

Рачунарске мреже се користе за:

1.  дељење информација,
2.  комуникацију,
3.  заједничко коришћење онлајн програма,
4.  играње игрица у мрежи,
5.  заједничко коришћење хардвера (нпр. штампача)...

Према величини физичког простора који заузимају,  делимо их на:

       i                    Локалне рачунарске мреже (LAN) - повезује мањи или већи скуп рачунара на релативно малом простору, као што је нпр. школска зграда, болница, блок зграда и сл

    ii.                Регионалне рачунарске мреже (WAN) - представља скуп више повезаних LAN мрежа које се налазе на различитим географским локацијама.

 iii.                Глобалне рачунарске мреже (ИНТЕРНЕТ) - повезује све наведене мреже у једну и омогућава пренос података и комуникацију 
широм планете.

МРЕЖНА ОПРЕМА:

o   МОДЕМ – уређај који повезује локалну мрежу са интернетом.

o   РУТЕР – уређај који повезује уређаје у мрежи или више локалних мрежа.

o   МРЕЖНА КАРТИЦА – омогућава повезивање рачунара у мрежу.

 

DOWNLOAD – брзина преузимања садржаја са интернета.

UPLOAD – брзина отпремања, односно постављања садржаја на интернет.

ПРОТОКОЛИ – скуп правила  и поступака који се примењују при комуникацији између умрежених уређаја. Другим речима, протокол можемо да посматрамо као неку врсту језика помоћу кога међусобно повезани дигитални уређаји комуницирају.

TCP/IP
HTTP                        мрежни протоколи
HTTPS

IP АДРЕСА (Internet Protocol Аddress) – нумеричка адреса сваког дигиталног уређаја повезаног на интернет. Чини је јединствена група од четири броја , нпр. 172.217.6.35. Дигитални уређаји на интернету комуницирају искључиво користећи  нумеричке  адресе.

ИНТЕРНЕТ ДОМЕН – јединствена текстуална ознака која се додељује скупу уређаја или интернет сервиса.

.edu – за образовање,
.com – за комерцијалне организације,
.net – за мреже,
.org – за организације и удружења,
.mil –  за војне институције,
.gov –  за владине институције,

v Српски национални домен је .rs

ИНТЕРНЕТ АДРЕСА -  представља јединствену текстуалну ознаку везану за одређени интернет домен, која може да буде URL адреса или адреса електронске поште.

URL адреса (енгл. Uniform Resource Locator), зове се и веб-адреса (интернет адреса), јединствена је адреса одређеног ресурса на интернету, попут појединачне интернет странице, датотеке, сервиса или неког другог ресурса на интернету.

  

 2.2 Интернет сервиси

Су све оно што добијамо када је наш уређај (рачунар, телефон, таблет, лаптоп) прикључен на интернет.

Према намени све сервисе делимо на:

                   I.            Комуникационе сервисе (електронска пошта, дискусионе групе – форуми, интернет ћаскање – IRC, инстант размена порука - Viber, WhatsUp, интернет телефонија - Voice over IP, видео конференције...

               II.            Сервисе за пренос података (FTP-File Transfer Protocol – сервис који омогућава пренос датотека између умрежених рачунара),

            III.            Веб (WWW)

Електронска пошта (e-mail) – је један од основних сервиса интернета. Користи се за слање писаних електронских порука између два корисника.

Предности електронске поште:

•     Бесплатно је,
•      Поруке стижу за неколико секунди,
•      Лако се прегледају и добијене и послате поруке,
•      Једна порука се може слати на више адреса,
•     Лако претраживање порука према датуму, имену пошиљаоца,...

E-mail адреса се састоји од:

1.     корисничког имена,

2.     знака @ (ет) и

3.     имена провајдера тј. сервиса који пружа услуге коришћења електр. поште.

E-mail односно Порука се састоји од:

1.     заглавља поруке (адреса примаоца, адреса пошиљаоца, наслов поруке),

2.     тела поруке (текст),

3.     прилога.

За слање и примање мејлова користи се интернет сервис веб - мејл (webmail). Овај сервис омогућава приступ електронској поштииз прегледача веба са било којег уређаја који је повезан на интернет (Gmail, Hotmail, Yahoo,…).

Веб (WWW - World Wide Web) је напопуларнији интернет сервис који омогућава приступ и претраживање садржаја који су међусобно повезани хипервезама.

Хипервеза је посебно означена реч или слика која представља везу (link) ка другим информацијама.

Информације, слике, аудио-записи, видео снимци и др. садржај смештени су на веб-страницама (web-page). Скуп веб-страница назива се веб-сајт или веб презентација  (veb site).

За читање садржаја на веб-у користе се посебни програми – веб прегледачи (web browser). То су: Google Chrome, Opera, Safari, Moyilla Firefox,...

Дискусије на интернету – служе за размену јавних порука са више корисника истовремено. Углавном се креирају према тематским областима.

Блогови – представља врсту веб-сајта где се садржај (текст, слике и др.) уноси и приказује хронолошки. Блогове можемо сви да пишемо јер постоји много бесплатних софтвера за њихово покретање. Најпознатији је Wordpress.

Друштвене мреже – се углавном користе за дружење, али се могу користити и у образовне сврхе. Најпознатије друштвене мреже су: Facebook, Instagram, Twiter, Snapchat,…

 

2.3 Правила безбедног рада на интернету

Правила за креирање лозинке:

1.          ако је лозинка сложенија, заштићенији су ти подаци;
2.          избегавај да користиш исту лозинку за све налоге;
3.            креирај сигурносно питање на које ћеш само ти знати одговор;
4.            не записуј своју лозинку негде где би други лако могли да је прочитају;
5.      .   не користи као лозинку свој датум рођења, име и презиме пријатеља, свој надимак и сл.;
6.       .    не откривај своју лозинку другарима.

Правила понашања на интернету:

1.      никад не шаљи личне податке, слике, видео – записе непознатим особама;

2.      подеси приватност свог профила на друштвеним мрежама;

3.      увек се представи;

4.      буди љубазан;

5.      поштуј правописна правила;

6.      уважавај туђа мишљења;

7.      покажи поштовање и разумевање према другима;

8.      немој попуњавати on-line формуларе без знања родитеља;

9.      поштуј туђу приватност;

10.  потруди се да твоје поруке не буду погрешно схваћене;

11.  не користи интернет како би другима нанео штету;

12.  немој користити платне картице родитеља без њиховог знања;

13.  не отварај електр. поруке од непознатих људи јер ризикујеш да добијеш вирус;

14.  немој прихватати пријатељство на друштвеним мрежама од особа које лично не познајеш;

15.  размисли ко ће све прочитати твоју поруку и да ли та порука може неког увредити.

Шпијунски програми

Колачићи (Cookies) – су тексуални фајлови који се чувају на веб-прегледачима када посетимо неку страницу. Шпијунски софтвер (Spyware) – је софтвер који се сан може инсталирати на рачунару, а да ти о томе не пружи одговарајуће објашњење, не затражи сагласност или контролу.

 

2.4 Претраживање интернета и
преузимање садржаја

Да бисмо пронашли неку информацију и приступили веб-сајтовима потребни су веб-прегледачи. Адреса сваког веб-сајта почиње са www или http://www. Иза ових ознака наводи се адреса где се сајт налази. Сваки веб-сајт има своју почетну страницу (Home page) и линкове ка другим страницама којима се може приступити кликом на њих.

За претраживање интернета користимо веб претраживаче: Google, Yahoo, Bing, Ask, Krstarica.

Save As – за преузимање целе веб-странице.

Save Image As – за преузимање слике са интернета.

Copy   image – за копирање слике са интернета.

 

2.5 Заштита приватности личних података
и ауторских права

ЕЛЕКТРОНСКО НАСИЉЕ укључује сваки облик слања порука преко интернета или моб. телефона чији је циљ повређивање, узнемиравање или било које друго наношење штете некој особи. Може да се појави у облику текстуалних или видео порука, фотографија или позива.

Елект. насиље може бити психичко (емоционално), сексуално, вербално и може непрестано да траје.

ЗАШТИТА АУТОРСКИХ ПРАВА – је важна уколико користиш информације са интернета. Материјали на интернету су јавно доступни, али то није разлог да их користиш као да су твоји.

Ауторска дела се могу заштитити на више начина:

o   На самој слици исписати текст о заштити;

o   Додати водени жиг (watermark);

o   Користити CC (Creative Commons) креативне јавне лиценце.