Мерење је упоређивање величине која се мери са одговарајућим системом мера при чему се добија мерна величина. Систем мера је такав да су све мере у SI систему мерних јединица.
име симбол величина
килограм kg маса
секунд s време
метар m дужина
ампер А електрична струја
келвин К термодинамичка температура
мол mol количина супстанце
кандела cd јачина светлости
Дужина се мери радионичким лењирима, метрима, пантљикама од дрвета, челика или платна са милиметарском поделом, помичним мерилима и микрометрима. Основна јединица за дужину је метар, у ознаци m, док се остале мање и веће јединице добијају додавањем префикса испред основне јединице.
Углови се контролишу угаоницима са правим углом, а за мерење се користе угломери. Основна јединица за угао је степен, у ознаци 0, док се остале мање јединице изражавају у минутима ‘ и секундима “ (нпр. пун угао има 3600, прав угао има 900 , док је 10 = 60 ‘ ; 1 ‘ = 60 “ ).
Маса се мери директним упоређивањем са тегом помоћу ваге која функционише на принципу двокраке полуге. Основна јединица за масу је килограм, у ознаци kg док се остале јединице формирају са префиксима узимајући за основ грам.
Сила се мери уз помоћу динамометра, а јединица за мерења силе је 1 N. Мерење силе је важно јер је потребно знати величину силе која се преноси преко механизама и она представља оптерећење и суштину процеса.
Момент силе једнак је производу силе и крака, односно нормалног растојања, а изражава се у Nm.
Контрола подразумева упоређивање, али се при томе не добијају никакве бројне вредности, већ се утврђује да ли је предмет у одређеним границама и врши се контролним еталонима.
За успешно обликовање неког предмета потребно је добро обележити и на самом материјалу линије сечења, резања, савијања, итд уз помоћ угаоника, игала, шестара, размерника. При томе треба имати на уму ширину реза и потребу дораде равнањем.
У индустрији се користе шаблони помоћу којих се врши брзо оцртавање облика и ознањавање отвора.
Нема коментара:
Постави коментар