ИиР - 8. разред - 2. ОБЛАСТ: Дигитална писменост

2.1 Табеле у облаку

Сервиси у облаку - програм који се извршава на удаљеном рачунару и кога користимо преко Интернета. За коришћење складишта "у облаку" потребан нам је рачунар, веб браузер (web browser) и интернет.

Пример сервиса у облаку су on-line складишта (складишта "у облаку"). Складишта "у облаку" омогућавају чување фајлова, дељење фајлова и заједнички рад на њима. А такође имају посебне апликације за израду текстуалних фајлова, презентација, табеларних прорачуна,...

Компанија Google за своје кориснике нуди:

• Google Mail - електонска пошта "у облаку"

• Google Drive - сервис за чување података "у облаку"

• Google Docs, Sheets, Slides - сервис за креирање и уређивање текстова, табела и презентација "у облаку".

Google drive (Google диск) -> Google табеле 

Визуелизација података на вебу 

Инфографици - постери на којима се комбинацијом слика, графикона и кратког текста визуелно представљају информације. Инфографик можемо сматрати Power Point презентацијом на једном слајду.

За прављење инфографика можемо користити веб апликације као што су: Piktochart, Canva, Adobe Spark и друге. Ми ћемо користити добро познати програм Power Point да направимо инфографик.

2.2 Отворени подаци

Отворени подаци (енг. Open Data) су јавно доступни подаци  који могу бити слободно доступни свима и којима може свако да приступи, да их обрађује и да их користи без надокнаде на било који начин. Једини услов је да наведеш име аутора, односно извор с кога су преузети. 

Ови подаци се налазе на веб-порталима, где су подељени по темама.  У Србији се највише скупова отворених података налази на  Порталу отворених података (домен data.gov.rs). 

  

Формати отворених података су исти као и формати података, али је важно да их за обраду може искористити што више људи, без ограничења набавке скупих програма који имају ексклузивне лиценце за неке формате. 

Формат CSV  је отворен, што значи да документе сачуване у овом формату може да отвори сваки програм за табеларне прорачуне. Отворени формати који се често користе су XML и JSON. На неким порталима се користи и формат XLSX. 

2.3 Заштита личних података

Лични подаци су сви подаци који се односе на особу чији се идентитет њиховим коришћењем може директно или индиректно утврдити. Обично се ради о подацима који се свакодневно користе у активностима на послу, у тровини, у банци, школи, на интернету и слично.

У личне податке спадају: име и презиме, адреса, имејл адреса, број телефона, број личне карте, број пасоша, број здравственог осигурања, подаци о здравственом стању, подаци о висини зараде, оцене у школи,, подаци о образовању  и сл.

Твоје личне податке нико не сме користити без твојке дозволе ! - је једно од основних људских права. Регулисано је Законом о заштити података о личности. 

Веб - сајтови које посећујеш памте твоје активности. То раде помоћу колачића (engl. Cookies). То су текстуални фајлови у које се бележи шта прегледаш.  Колачићи не садрже вирусе нити злонамерни софтвер али могу нарушити приватност корисника. Сваки браузер се може подесити да не дозволи прављење колачића. Тако корисник за собом не оставља дигитални траг. 

Безбедност деце у дигиталном добу - Људи највише остављају личне податке на друштвеним мрежама. Деле их и приликом инстант комуникације. При том не сумњају да ти подаци могу бити злоупотребњени. Иако је то законом забрањено, други могу користити твоје личне податке без твоје дозволе и тиме угрозити твоју приватност. Они могу делити твоје фотографије уз погрдне  коментаре, стављати твоје личне податке на лажни оглас и сл.

Злонамерни људи који се баве таквим стварима су дигитални насилници. Љих има чак и међу твојим вршњацима. Међутим, најопасније дигиталне насилнике представљају (on-line) онлајн предатори. Најчешће су то одрасли мушкарци који се лажно пресдатвљају како би задобили дечје поверење. Стога би своје налоге на друштвеним мрежама требало да подесиш тако да само твоји пријатељи могу да виде твоје објаве.