ИиР 6 - Дигитална писменост

 

2.1 Рачунарске мреже, интернет,
протоколи  и адресе

РАЧУНАРСКА МРЕЖА је назив за групу независних рачунара који су међусобно повезани тако да комуницирају један са другим и да у тој комуникацији размењују информације и деле ресурсе.

Рачунарске мреже се користе за:

1.  дељење информација,
2.  комуникацију,
3.  заједничко коришћење онлајн програма,
4.  играње игрица у мрежи,
5.  заједничко коришћење хардвера (нпр. штампача)...

Према величини физичког простора који заузимају,  делимо их на:

       i                    Локалне рачунарске мреже (LAN) - повезује мањи или већи скуп рачунара на релативно малом простору, као што је нпр. школска зграда, болница, блок зграда и сл

    ii.                Регионалне рачунарске мреже (WAN) - представља скуп више повезаних LAN мрежа које се налазе на различитим географским локацијама.

 iii.                Глобалне рачунарске мреже (ИНТЕРНЕТ) - повезује све наведене мреже у једну и омогућава пренос података и комуникацију 
широм планете.

МРЕЖНА ОПРЕМА:

o   МОДЕМ – уређај који повезује локалну мрежу са интернетом.

o   РУТЕР – уређај који повезује уређаје у мрежи или више локалних мрежа.

o   МРЕЖНА КАРТИЦА – омогућава повезивање рачунара у мрежу.

 

DOWNLOAD – брзина преузимања садржаја са интернета.

UPLOAD – брзина отпремања, односно постављања садржаја на интернет.

ПРОТОКОЛИ – скуп правила  и поступака који се примењују при комуникацији између умрежених уређаја. Другим речима, протокол можемо да посматрамо као неку врсту језика помоћу кога међусобно повезани дигитални уређаји комуницирају.

TCP/IP
HTTP                        мрежни протоколи
HTTPS

IP АДРЕСА (Internet Protocol Аddress) – нумеричка адреса сваког дигиталног уређаја повезаног на интернет. Чини је јединствена група од четири броја , нпр. 172.217.6.35. Дигитални уређаји на интернету комуницирају искључиво користећи  нумеричке  адресе.

ИНТЕРНЕТ ДОМЕН – јединствена текстуална ознака која се додељује скупу уређаја или интернет сервиса.

.edu – за образовање,
.com – за комерцијалне организације,
.net – за мреже,
.org – за организације и удружења,
.mil –  за војне институције,
.gov –  за владине институције,

v Српски национални домен је .rs

ИНТЕРНЕТ АДРЕСА -  представља јединствену текстуалну ознаку везану за одређени интернет домен, која може да буде URL адреса или адреса електронске поште.

URL адреса (енгл. Uniform Resource Locator), зове се и веб-адреса (интернет адреса), јединствена је адреса одређеног ресурса на интернету, попут појединачне интернет странице, датотеке, сервиса или неког другог ресурса на интернету.

  

 2.2 Интернет сервиси

Су све оно што добијамо када је наш уређај (рачунар, телефон, таблет, лаптоп) прикључен на интернет.

Према намени све сервисе делимо на:

                   I.            Комуникационе сервисе (електронска пошта, дискусионе групе – форуми, интернет ћаскање – IRC, инстант размена порука - Viber, WhatsUp, интернет телефонија - Voice over IP, видео конференције...

               II.            Сервисе за пренос података (FTP-File Transfer Protocol – сервис који омогућава пренос датотека између умрежених рачунара),

            III.            Веб (WWW)

Електронска пошта (e-mail) – је један од основних сервиса интернета. Користи се за слање писаних електронских порука између два корисника.

Предности електронске поште:

•     Бесплатно је,
•      Поруке стижу за неколико секунди,
•      Лако се прегледају и добијене и послате поруке,
•      Једна порука се може слати на више адреса,
•     Лако претраживање порука према датуму, имену пошиљаоца,...

E-mail адреса се састоји од:

1.     корисничког имена,

2.     знака @ (ет) и

3.     имена провајдера тј. сервиса који пружа услуге коришћења електр. поште.

E-mail односно Порука се састоји од:

1.     заглавља поруке (адреса примаоца, адреса пошиљаоца, наслов поруке),

2.     тела поруке (текст),

3.     прилога.

За слање и примање мејлова користи се интернет сервис веб - мејл (webmail). Овај сервис омогућава приступ електронској поштииз прегледача веба са било којег уређаја који је повезан на интернет (Gmail, Hotmail, Yahoo,…).

Веб (WWW - World Wide Web) је напопуларнији интернет сервис који омогућава приступ и претраживање садржаја који су међусобно повезани хипервезама.

Хипервеза је посебно означена реч или слика која представља везу (link) ка другим информацијама.

Информације, слике, аудио-записи, видео снимци и др. садржај смештени су на веб-страницама (web-page). Скуп веб-страница назива се веб-сајт или веб презентација  (veb site).

За читање садржаја на веб-у користе се посебни програми – веб прегледачи (web browser). То су: Google Chrome, Opera, Safari, Moyilla Firefox,...

Дискусије на интернету – служе за размену јавних порука са више корисника истовремено. Углавном се креирају према тематским областима.

Блогови – представља врсту веб-сајта где се садржај (текст, слике и др.) уноси и приказује хронолошки. Блогове можемо сви да пишемо јер постоји много бесплатних софтвера за њихово покретање. Најпознатији је Wordpress.

Друштвене мреже – се углавном користе за дружење, али се могу користити и у образовне сврхе. Најпознатије друштвене мреже су: Facebook, Instagram, Twiter, Snapchat,…

 

2.3 Правила безбедног рада на интернету

Правила за креирање лозинке:

1.          ако је лозинка сложенија, заштићенији су ти подаци;
2.          избегавај да користиш исту лозинку за све налоге;
3.            креирај сигурносно питање на које ћеш само ти знати одговор;
4.            не записуј своју лозинку негде где би други лако могли да је прочитају;
5.      .   не користи као лозинку свој датум рођења, име и презиме пријатеља, свој надимак и сл.;
6.       .    не откривај своју лозинку другарима.

Правила понашања на интернету:

1.      никад не шаљи личне податке, слике, видео – записе непознатим особама;

2.      подеси приватност свог профила на друштвеним мрежама;

3.      увек се представи;

4.      буди љубазан;

5.      поштуј правописна правила;

6.      уважавај туђа мишљења;

7.      покажи поштовање и разумевање према другима;

8.      немој попуњавати on-line формуларе без знања родитеља;

9.      поштуј туђу приватност;

10.  потруди се да твоје поруке не буду погрешно схваћене;

11.  не користи интернет како би другима нанео штету;

12.  немој користити платне картице родитеља без њиховог знања;

13.  не отварај електр. поруке од непознатих људи јер ризикујеш да добијеш вирус;

14.  немој прихватати пријатељство на друштвеним мрежама од особа које лично не познајеш;

15.  размисли ко ће све прочитати твоју поруку и да ли та порука може неког увредити.

Шпијунски програми

Колачићи (Cookies) – су тексуални фајлови који се чувају на веб-прегледачима када посетимо неку страницу. Шпијунски софтвер (Spyware) – је софтвер који се сан може инсталирати на рачунару, а да ти о томе не пружи одговарајуће објашњење, не затражи сагласност или контролу.

 

2.4 Претраживање интернета и
преузимање садржаја

Да бисмо пронашли неку информацију и приступили веб-сајтовима потребни су веб-прегледачи. Адреса сваког веб-сајта почиње са www или http://www. Иза ових ознака наводи се адреса где се сајт налази. Сваки веб-сајт има своју почетну страницу (Home page) и линкове ка другим страницама којима се може приступити кликом на њих.

За претраживање интернета користимо веб претраживаче: Google, Yahoo, Bing, Ask, Krstarica.

Save As – за преузимање целе веб-странице.

Save Image As – за преузимање слике са интернета.

Copy   image – за копирање слике са интернета.

 

2.5 Заштита приватности личних података
и ауторских права

ЕЛЕКТРОНСКО НАСИЉЕ укључује сваки облик слања порука преко интернета или моб. телефона чији је циљ повређивање, узнемиравање или било које друго наношење штете некој особи. Може да се појави у облику текстуалних или видео порука, фотографија или позива.

Елект. насиље може бити психичко (емоционално), сексуално, вербално и може непрестано да траје.

ЗАШТИТА АУТОРСКИХ ПРАВА – је важна уколико користиш информације са интернета. Материјали на интернету су јавно доступни, али то није разлог да их користиш као да су твоји.

Ауторска дела се могу заштитити на више начина:

o   На самој слици исписати текст о заштити;

o   Додати водени жиг (watermark);

o   Користити CC (Creative Commons) креативне јавне лиценце.

ИиР - 5 разред - 2. ОБЛАСТ: ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ

2.1  УПОТРЕБА ИКТ УРЕЂАЈА НА ОДГОВОРАН

И СИГУРАН НАЧИН

ИКТ уређаје треба користити на правилан и одговоран начин:

1. Откључати мобилни телефон помоћу PINA, отиска прста или препознавања  лица.

(PIN-Personal Identication Number) – средство за проверу корисника,

   2.  Креирање корисничког налога (User name - корисничко име, Password - шифра ).

Логовање код подизања оперативног система.

  3.  Важне податке можемо сачувати прављењем резервне копије (Backup) на хард диску, екстерној меморији или користећи рачунар у облаку (Cloud).

 

 ЗЛОНАМЕРНИ ПРОГРАМИ (MALWARE):

1)    ВИРУСИ (COMPUTER VIRUS),

2)    ЦРВИ (WORMS),

3)    ТРОЈАНЦИ (TROJAN HORSES),

4)    ШПИЈУНСКИ ПРОГРАМИ (SPYWARE),

5)    РЕКЛАМНИ ПРОГРАМИ (ADWARE).

 

o       АНТИВИРУС ПРОГРАМИ се користе за заштиту рачунара од злонамерних програма, да га прегледају и да отклоне вирус.

Неки од познатих су: Avast, AVG, Avira, Norton, Kaspersky, Bitdefender,...

o ЗАШТИТНИ ЗИД – штити рачунаре који су повезани у мрежу, прати све садржаје и контролише проток података.

РЕЦИКЛАЖА – издвајање материјала из отпада и њихово поновно коришћење.

ЕЛЕКТРОНСКИ ОТПАД – отпад који настаје од неупотребљивих ИКТ уређаја, који се могу рециклирати.

2.2. ПРАВИЛА БЕЗБЕДНОСГ РАДА НА ИНТЕРНЕТУ

РАЧУНАРСКА МРЕЖА  - скуп више рачунара који су међусобно повеазни због размене информација и дељења мрежних ресурса (нпр. штампача).

Сваки рачунар који је повезан на интернет има своју IP адресу.

IP адреса се састоји од четири групе бројева одвојених тачкама, нпр.117.28.15.92

ISP (Internet Service Providers) – добављачи интернет услуга су компаније које нам омогућавају приступ интернету и његовим услугама.

ИНТЕРНЕТ (Internacional network) је светска рачунарска мрежа – „мрежа свих мрежа“. Користи се за:

                               i.            приступ информацијама - WWW

                            ii.            комуникацију (e-mail, chat, forms,…)

                         iii.            друштвене мреже (facebook, instagram, Snapchat, Twiter,…)

ПРАВИЛА БЕЗБЕДНОГ ПОНАШАЊА НА ИНТЕРНЕТУ

П1: Заштити рачунар антивирус програмом и укључи заштитни зид.

П2: Креирај безбедну лозинку.

П3: Опрезно поступај са личним информацијама. Никада немој да их откриваш непознатим ососбама.

П4: Добро размисли пре него што информацију или фотографију поделиш на интернету.

П5: Препознај и пријави узнемиравање на интернету.

 

2.3 ПРЕТРАЖИВАЊЕ ИНТЕРНЕТА, ИЗБОР И ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА

ИНТЕРНЕТ је огромна банка најразличитијих информација приказаних на веб – сајтовима.

Веб – сајт је скуп веб страница које могу да садрже текст, слике, звучне и видео записе.

Адреса веб – сајта (URL адреса) је путања до одређеног садржаја на интернету.

Веб – прегледачи или веб – читачи (web browser) су програми за прегледање веб сајтова. Најпознатији су: Google Chrome, Opera, Safari, Mozilla Firefox, Microsoft Edge,…

Веб претраживачи служе за проналажење садржаја  на интернету. Најпознатији су: Google, Bing, Ask, Yahoo,…

   

 2.4 ЗАШТИТА ПРИВАТНОСТИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

 

ЛИЧНИ ПОДАЦИ су: име, презиме, датум рођења, адреса, јмбг, број телефона итд.

ИНТЕРНЕТ БОНТОН или НЕТИКЕЦИЈА су правила лепог понашања на интернету.

• Није добро писати великим словима, то се сматра викањем.
• Никад не псуј и не вређај особе с којима комуницираш путем chata, facebook-a, ...
• Никад се не представљај као неко други.

•    Поруке пиши у пријатељском тону.
•   Ако се желиш нашалити користи „смајлиће“ како би те људи лакше схватили.

•  Поштуј власничка права.
•   Никад немој вређати због расне, националне или верске припадности.

АУТОРСКО ДЕЛО је дело које није постојало, већ је оргинално, али не мора да има уметничку, научну или другу вредност. Аутор има своје ауторско право да своје дело заштити, од злоупотребе.

ПЛАГИЈАТ је дело настало копирањем туђег дела без дозволе аутора.

ЛИЦЕНЦА је дозвола за коришћење одређеног дела под одређеним условима.

 

2.5 ЗАШТИТА ЗДРАВЉА, РИЗИК ЗАВИСНОСТИ ОД ТЕХНОЛОГИЈЕ И УПРАВЉАЊА

Неправилан положај тела и дуготрајан рад на рачунару могу изазвати:

·        ПРОБЛЕМЕ СА КОСТИМА И МИШИЋИМА (болови у врату, деформација кичменог стуба, лоша циркулација,...)

·        ПРОБЛЕМЕ СА ВИДОМ (пецкање у очима, треперење пред очима, слабљење вида, осетљивост на светлост,...)

·        ЗАМОР (физички или емоционални замор)

·        ПСИХИЧКЕ, ЕМОЦИОНАЛНЕ И СОЦИЈАЛНЕ ПРОБЛЕМЕ (стрес,  лоша концентрација, лош сан, депресија, нервоза, агресивност,...)

ЕРОГОМИЈА – наука која се бави утицајем дигиталних уређаја и услова рада на здравље људи.

Она одређује како се правилно седи за рачунаром, када се праве паузе, како се правилно користи монитор, миш, тастатура и како изгледа просторија у којој се ради.

Претерана употреба дигитални уређаја може довести до ЗАВИСНОСТИ ОД ТЕХНОЛОГИЈЕ !